glosěrować
glosěrować
glosěrować(hornjoserbšćina)
wobdźěłaćwosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | glosěruju | glosěrujemoj | glosěrujemy |
2. | glosěruješ | glosěrujetej (-taj) | glosěrujeće |
3. | glosěruje | glosěrujetej | glosěruja (glosěruju) |
aspekt | ip |
transgresiw | glosěrujo, glosěrujcy, glosěrowawši |
prezensowy particip | glosěrowacy |
preteritowy particip | glosěrowany |
ł-forma | glosěrował, glosěrowała, glosěrowało, dual: glosěrowałoj, plural: glosěrowali (glosěrowałe) |
werbalny substantiw | glosěrowanje |
preteritum | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | glosěrowach | glosěrowachmoj | glosěrowachmy |
2. | glosěrowaše | glosěrowaštej | glosěrowašće |
3. | glosěrowaše | glosěrowaštej | glosěrowachu |
imperatiw | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | — | glosěrujmoj | glosěrujmy |
2. | glosěruj | glosěrujtej (-taj) | glosěrujće |
3. | glosěruj, njech glosěruje | glosěrujtej (-taj) | njech glosěruja (glosěruju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
glo-sě-ro-wać
Wurjekowanje
- IPA: glɔs'iʀɔu̯aʧ
Semantika
Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Dalše wujasnjenja:
- Imperfektiwne glosěrowaše je 0x dokładźene, glosěrowa (móže tež něšto druhe być) 0x.
Přełožki
wobdźěłać
|