wobjasnjować
wobjasnjować
wobjasnjować(hornjoserbšćina) wobdźěłać
werb wobdźěłać
| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | wobjasnjuju | wobjasnjujemoj | wobjasnjujemy |
| 2. | wobjasnjuješ | wobjasnjujetej (-taj) | wobjasnjujeće |
| 3. | wobjasnjuje | wobjasnjujetej | wobjasnjuja (wobjasnjuju) |
| aspekt | ip |
| transgresiw | wobjasnjujo, wobjasnjujcy, wobjasnjowawši |
| prezensowy particip | wobjasnjowacy |
| preteritowy particip | wobjasnjowany |
| ł-forma | wobjasnjował, wobjasnjowała, wobjasnjowało, dual: wobjasnjowałoj, plural: wobjasnjowali (wobjasnjowałe) |
| werbalny substantiw | wobjasnjowanje |
| preteritum | |||
| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | wobjasnjowach | wobjasnjowachmoj | wobjasnjowachmy |
| 2. | wobjasnjowaše | wobjasnjowaštej | wobjasnjowašće |
| 3. | wobjasnjowaše | wobjasnjowaštej | wobjasnjowachu |
| imperatiw | |||
| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | — | wobjasnjujmoj | wobjasnjujmy |
| 2. | wobjasnjuj | wobjasnjujtej (-taj) | wobjasnjujće |
| 3. | wobjasnjuj, njech wobjasnjuje | wobjasnjujtej (-taj) | njech wobjasnjuja (wobjasnjuju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
wob-ja-s-njo-wać
Wurjekowanje
- IPA: u̯obʲasnʲou̯aʧ
Semantika
Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Synonymy:
- [1] wujasnić; wujasnjeć; wujasnjować; wobjasnić