dźećelkojty
dźećelkojty
dźećelkojty (hornjoserbšćina)
wobdźěłaćkazus | singular f | singular m | singular n | dual | plural |
---|---|---|---|---|---|
nominatiw | dźećelkojta | dźećelkojty | dźećelkojte | dźećelkojtej (dźećelkojtaj) |
dźećelkojte (dźećelkojći) |
genitiw | dźećelkojteje | dźećelkojteho | dźećelkojteho | dźećelkojteju | dźećelkojtych |
datiw | dźećelkojtej | dźećelkojtemu | dźećelkojtemu | dźećelkojtymaj | dźećelkojtym |
akuzatiw | dźećelkojtu | dźećelkojty (dźećelkojteho) |
dźećelkojte | dźećelkojtej (dźećelkojteju) |
dźećelkojte (dźećelkojtych) |
instrumental | dźećelkojtej | dźećelkojtym | dźećelkojtym | dźećelkojtymaj | dźećelkojtymi |
lokatiw | dźećelkojtej | dźećelkojtym | dźećelkojtym | dźećelkojtymaj | dźećelkojtych |
Ortografija
Dźělenje słowow:
dźe-ćel-koj-ty
Semantika
Synonymy:
- [1] dźećelowy, dźećelojty, dźećelaty, dźećelny