čitać
čitać
čitać (hornjoserbšćina)
wobdźěłaćwosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | čitam | čitamoj | čitamy |
2. | čitaš | čitatej (-taj) | čitaće |
3. | čita | čitatej (-taj) | čitaja (čitaju) |
aspekt | ip |
transgresiw | čitajo, čitajcy, čitawši |
prezensowy particip | čitacy |
preteritowy particip | čitany |
ł-forma | čitał, čitała, čitało, dual: čitałoj, plural: čitali (čitałe) |
werbalny substantiw | čitanje |
preteritum | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | čitach | čitachmoj | čitachmy |
2. | čitaše | čitaštej | čitašće |
3. | čitaše | čitaštej | čitachu |
imperatiw | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | --- | čitajmoj | čitajmy |
2. | čitaj | čitajtej | čitajće |
3. | čitaj, njech čita | čitajtej | njech čitaja (čitaju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
či-tać
Wurjekowanje
- IPA: [čitač]
Semantika
Woznamy:
- [1] informaciju z napisaneho teksta wzać.
- [2] na uniwersiće: přednoški dźeržeć
Antonymy:
- [1] pisać
Kolokacije:
- [1] knihu čitać, nowiny čitać
Přikłady:
- [1] "Ja Kóčkec?", zaru hněwnje law, "tak pój so ze mnu witać! Maš pismo, kotry sym ja staw? Tuž chcemoj sej je čitać." (Zejler)
Wotwodźene wopřijeća:
- čitar, čitarka, čitarstwo, čitanje, dočitać, so načitać, počitać, přečitać, wučitać, začitać
Přełožki
wobdźěłać
|